Професор париске Сорбоне, Емил Оман, говорећи о Србском Косову, на Видовдан 1915 године, рече:
"Говорићу вам о Србији. Могао бих говорити о војничкој Србији, о победама које су задивиле Европу. Аустријске провокације, увод у садашњи рат, провокације у којима су се дипломате и професори универзитета такмичили износећи лажне документе, била би исто тако интересантна тема. Али, макар вас и разочарао, ја ћу се вратити даље у прошлост и потражити у прошлости одговор на питање, које нам поставља свака србска победа. Како је било могуће, у садашњем времену великих државних скупина, да се та мала држава могла родити, живети и уздићи дотле да игра важну улогу у драми која данас потреса добру трећину човечанства? Која је то вила даровала овој држави — чим се појавила на карти — толико енергије, да може — као Херкул из колевке — да одбије налете чудовишта, двоглавог Хабсбуршког орла?"
"На први поглед мало догађаја изгледају толико необјашњиви. Било је у деветнаестом веку земаља, које су васкрсле и ако се сматрало да су одавно изумрле; то је био случај Грчке, Румуније, Бугарске. Али у сваком од ових случајева Европа је помагала препород. Ми се сећамо наших морнара на Наварину, козака у Плевни, дипломата око зеленог стола у Паризу, у Берлину, у Лондону. Ничег сличног није било кад су у питању били Срби и њихова браћа Црногорци. Они су се сами ослободили, оружјем које су отели својим тлачитељима. Европа, заузета у то време Наполеоном, није се бринула о њима."
"Лишени скоро сасвим материјалне помоћи, они нису били загревани ни пламеном наших идеја из 1789, ма да му ми придајемо толику моћ. Неписмени сељаци (Срби) нису ни познавали те идеје... Они нису имали ни подстрека које дају успомене на скорашњу слободу. Срби су били... од пре много времена тако, да је за Европу реч Србин долазила од речи "себар", као што је реч славен извођена од речи "есклав" — роб."
"Која је сила могла подићи овај народ и пробудити у њему овакав живот, — Та сила била је вера!..."
(Из књиге: проф. др Лазо М. Костић, Србија у очима странаца, II књига, Швајцарска 1972.)
